SVETSKI BOGATASI NAMERNO OBARAJU CENU ZLATA DA BI SVE KUPILI?

Datum objave :04.09.2018.
Da li ce povecanje kamatnih stopa FED-a (Federalnih americkih rezervi) dovesti do povecanja stednje u bankama i smanjenja investicija? Zasto Rusija opet gomila zlatne poluge? Ovo je samo deo jedne od najvecih svetskih ekonomskih nedoumica poslednjih meseci. Cena zlata, naime, tokom leta, belezi snazan pad. Uprkos tenzijama izmedju SAD sa jedne strane, i Rusije, Kine i Turske sa druge strane, cena zlata vrtoglavo pada.

Zlato nije odreagovalo na zaostravanje politickih i ekonomskih tenzija u svetu. Na cenu zlata uticalo je najavljeno povecanje kamatnih stopa u predstojecim mesecima od strane Federalnih americkih rezervi. Zvanicnici FED-a saopstavaju da ekonomija SAD belezi snazan rast, trsiste rada je nastavilo da jaca, dok se inflacija zadrzala na ciljanom nivou od 2 odsto.

SAOPSTENJE FDE-A

U saoptenju FED-a ne spominju se rastuce tenzije i kritike od americkog predsednika koje dolaze na racun FED a. Od pocetka godine americka ekonomija belezi rast od 4,1%. Zbog niskih kamtnih stopa u svetu se belezi najveci rast u gradjevinskoj industriji. Taj trend doveo je do izgradnje velikog broja kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Indikativno to bi trebalo da dovede da smanjenja cene kvadrata. Na trsistu nekretnina belezi se trend rasta cene kvadrata. To indirektno ukazuje da se radi o naduvanom balonu koji ce eksplodirati.

Kada dodju krediti za naplatu izvesno ce doci do pada cene kvadrata, kako bi se servisirale dospele finansijske obaveze prema bankama. Taj trend izazvao je konfuziju u glavama ulagaca i izazvao bojazan da ne pretplate nekretnine u koje ulazu. Fenomen koji je primecen u svetu je da u nekim metropolama ima vise stambenih jedinica nego stanovnika. Depopulacija preti celom svetu. S druge strane politicke tenzije dovele su do potopa na berzama.

U svetu se belezi povecana traznja za zlatom. Bogatasi kao da se utrkuju kako da dodju do ovog dragocenog metala. Istrazujuci, zasto je to tako, saznali smo da su objekti koji su izgradjeni pre 2.000 godina vec odavno uruseni, da su se mnoge valute pojavile i nestale, a da je zlato ostalo vredno isto i tada i sada. Godisnja proizvodnja zlata ima vrlo mali uticaj na cenu zlata. Odnos godisnje proizvodnje naspram vec iskopanog i lagerovanog zlata je 1:65 tj rast od 1,5%. Upravo se zato zlato i koristi kao novac, posto ga ima puno u odnosu na godisnju ponudu i potrosnju. To ga cini stabilnim merilom vrednosti, i cak i u slucaju da se proizvodnja potpuno obustavi ili duplira, to nece imati veliki uticaj na kretanje cene. Sa druge strane industrijska potrosnja zlata je simbolicno mala pa se stokovi smanjuju sporije nego sto se povecavaju. I bas zato, zlato nije berzanska roba vec novac.

Investitore muci strah od finansijske nestabilnosti i pada cena deonica banaka sa obe strane Atlantika. Sve vise ih, naime, brine profitabilnost banaka u uslovima niskih stopa rasta i niskih, pa cak i negativnih kamatnih stopa. Zbog previranja na svetskim finansijskim trzistima i ostrog pada cena deonica ulagaci traze utociste za kapital u investicijama koje se smatraju sigurnijim u neizvesnim vremenima. Trgovina zlatom medjutim nije bez zakulisnih radnji, sto pokazuje i istraga koju je americko ministarstvo pravde pokrenulo u vezi imogucih manipulacijama cenom dragocenih metala na svetskom trzistu sredinom 2015. godine. Pod lupom Vasingtona je dugogodisnja praksa ucesnika takozvanog procesa londonskog fiksiranja cene zlata, medju kojima su bile desetak megabanaka.

Naime, dva puta dnevno (u 10.30 i 15 casova po londonskom vremenu), grupa pazljivo probranih ljudi seda za telefon da se dogovore o ceni zlata, srebra, platine i paladijuma na svetskom trzistu. Dogovor se odvija nadmetanjem, dok, zvanicno, ne procene trend na trzistu. Nezvanicno, ekipa na telefonima procenjuje koja cena odgovara njima i njihovim klijentima –izrazeno u dolarima, funtama i odskora u evrima. Nakon ovog dogovora vest o ceni cetiri skupocena metala razliva se vec decenijama razradjenim berzanskim kanalima na svetsko trziste metala i hartija od vrednosti.

Tajanstvena praksa, globalnog znacaja, odvija se iza ozbiljno zatvorenih vrata od jeseni 1919. godine, kada se – u kancelarijama bankarske kuce Rotsild – okupila osnivacka petorka onog sto se i danas zove proces londonskog fiksiranje cene zlata. Tajanstvena grupa „fiksatora” u medjuvremenu je narasla.

Rotsildovi su se povukli iz tog panela – kako se medju sobom zovu – radeci predano decenijama (sa pauzom tokom Drugog svetskog rata) sa manjim predahom samo za katolicki Bozic i Novu godinu. Tih datuma, inace, obavljaju „telefonski razgovor unakrst” samo ujutru. Izlisno je govoriti o neslucenoj moci koju ovi panelisti imaju. Samo prosle godine svetska traznja za zlatom iznosila je 3.924 tone. Jedan cent gore ili dole u dnevnoj ceni zlata i tri preostala dragocena metala donosi ili odnosi basnoslovne sume akterima ove trgovine.

SRBIJA NEMA POREZ NA INVESTICIONO ZLATO

Gradjani nase zemlje koji imaju mogucnosti, mogu da ulazu u zlato pod identicnim uslovima kao i gradjani Svajcarske konfederacije i Evropske unije. Od 2018. godine u Srbiji je ukinut porez na investiciono zlato. Na taj nacin ova investiciona kategorija, nametnula se kao oportuno resenje ostalim oblicima stednje i investicija - stednji u bankama, u nekretninama, ulaganjima u akcije i obveznice. Investiciono zlato je priznato u svetu kao najbolja polisa osiguranja za zaradjeni novac. Izvor :kurir.rs